tajna istorija - dona tart // ubistvo i mračna akademija

Još mi se nisu slegli utisci o ovoj knjizi. Završila sam je pre pola sata i osetila žarku potrebu da ih podelim na blogu. Znate one knjige koje vam postanu prijatelji? Koje toliko volite da prosto ne želite da ih završite? Koje vam slome srce? Upravo takva je knjiga "Tajna istorija". Ali, zar nije poenta jednog književnog dela da dotakne srca i prouzrokuje katarzu?

O KNJIZI

Ričard je izgubljen. Ne zna šta će sa svojim životom. Menja interesovanja i skoro pa slučajno završava na koledžu Hempden u Novoj Engleskoj. Jedino što ga je zanimalo i što je koliko-toliko znao, bio je grčki jezik. Samim tim, prva katedra za koju se raspitivao na koledžu bila je ona za klasične nauke. Međutim, ta katedra nije obična. Drži je profesor Džulijan koji ima poseban sistem odabira učenika za svoje časove. Njegovi učenici ne smeju pohađati časove kod drugih profesora, već ih filozofiji, istoriji, latinskom, grčkom, književnosti, podučava isključivo on. On je kao neka savremena verzija Platona ili Aristotela. Njegove časove pohađa svega nekoliko "odabranih". Ričard je bio odbijen. O Džulijanovim učenicima se na koledžu govorilo kao o jednoj posebnoj, elitnoj grupi i samim tim to je još više mamilo Ričarda. Na kraju, spletom čudnih okolnosti on ipak dospeva na ovu katedru. Na njoj upoznaje blizance - Kamilu i Čarlsa, zatim Banija, Henrija i Frensisa.

Vidljivo je da oni nisu spremni da odmah prihvate Ričarda kao "jednog od njih", ali se to vrlo postepeno, ipak dešava. Oni su jedni drugima jedini prijatelji. Ka težištu radnje je dug put, a počinje ubistvom jednog farmera. Pripadnici katedre klasičnih nauka, osim Ričarda i Banija, odlučili su da improvizuju Dionizijske svečanosti i pod uticajem alkohola i opijata, rasporavaju jednog čoveka. To je iniciralo niz nepredvidivih okolnosti. Sve ćete saznati još u prologu, a opet ćete morati da čitate još, još. Ova knjiga vas neće pustiti. Ko je kome pravi prijatelj? Ko sa kim sarađuje i ko je spreman na izdaju? A ovo je samo početak.

LIKOVI

Ne želim previše da vam otkrivam radnju, da bih izbegla spojlere, želim više da se baziram na likove i osećaje kakve budi ova knjiga.

Ričard je, kao što sam i započela ovaj post, tokom cele knjige izgubljen. U nekim trenucima mi ga je bilo jako žao jer nije znao kome da veruje. Vidi se da su ostali bliskiji i da njemu pričaju samo ono što su se prethodno dogovorili da će mu reći. A kasnije i njega uvuku u ono što su sami uradili. 

Henri je "mozak operacije". Divila sam mu se tokom cele knjige. Svi nade polažu u njega i on raspoređuje kako će se šta odigravati. Vidno je pametniji od svih njih i ujedno, najbliži sa profesorom Džulijanom. Henri je lik kog vidim u sakou i naočarima, kome je nos večito u knjigama, za kog se ne zna da li govori više mrtvih ili živih jezika.

Bani je onaj ishitreni. Bani jako malo razmišlja pre nego što uradi nešto i to će ugroziti celo društvo. Zbog njegove nehajnosti se svi plaše i moraju nešto da urade povodom toga, da ga sabotiraju...

Kamila je zapravo jako dobra glumica. Ne znam da li mi se više sviđalo ili me nerviralo to što ume da slaže uku prikrije nešto bez da joj to izazove jedan pokret na licu znog kog bi bilo ko posumnjao u nju. Jedina je devojka u društvu tako da zauzima i pomalo laskav položaj. U njenom srcu ima mesta samo za jednog od njih petorice.

Čarls...ah Čarls...Na početku mi nije bio tliko primetan, ali nakon drugog ubistva je postao jako izražena ličnost. Tokom celog dela svi studenti mnogo piju, puše, rade stvari nesvesno. Ali Čarls u tome preteruje. Završava na sudu, ne govori sa sestrom, sluša samo sebe...

I na kraju Frensis. Dvoumim se da li mi je on omiljeni lik ili Henri. Svakako, obojice mi ih je žao i zbog njih me je najviše bolelo srce poslednjih 50 strana knjige. Nemam reči kojim abih ga opisala osim da je - dobar...

EMOCIJE

Kakav osećaj budi ova knjiga? Budi vam osećaj earl gray čaja u ustima i gorke kafe. Možda čak i viskija. Budi vam želju da u sakou od tvida i kožnim, crnim oksfordicama šetate kroz zabranjeni deo ogromne biblioteke. Budi želju za mirisom starih knjiga. Budi vam želju da naučite latinski i grčki jezik da biste na njima pričali šifre sa prijateljima i prevodili antičke tekstove. Budi vam želju da ulicama malog grada vozite oldtajmer sa dosta promila alkohola u krvi. Budi želju da otkucate pismo na pisaćoj mašini. A šta posle ove knjige neće biti isto? Priviđaće vam se u snegu krvavi tragovi. Razmišljaćete satima o "mračnoj akademiji". Pročitaćete mnogo knjiga...

*Plejlista koju sam napravila za ovu knjigu

CITATI

"Lepota je strah. Šta god zovemo lepim, mi drhtimo pred tim."

"Volimo da mislimo kako ima nečega u tome, u onoj staroj otrcanoj frazi "amor vincit omnia", ali u svom kratkom i tužnom životu naučio sam jedno. Ljubav ne pobeđuje sve. A svako ko misli da pobeđuje je budala."

"Nadam se, da smo sada spremni da ostavimo pojavni svet i uđemo u jedan uzvišeniji."

"Ne valja se plašiti ničega što ne poznajete."

"Nema ničeg lošeg u ljubavi prema Lepoti. Ali lepota je - osim ako nije vezana za nešto s više značenja - uvek površna. Nije jedino važno to što se taj vaš Džulijan usredsređuje samo na izvesne uzvišene stvari; podjednako je važno što ostale ignoriše."

"Dužnost, pobožnost, odanost, žrtva."

"Duhovi postoje. Ljudi iz celog sveta su to oduvek znali. A mi u njih verujemo koliko i Homer. Samo ih zovemo drugačije. Sećanja. Nesvesno."

"Mrtvi nam se pojavljuju u snovima, jer samo tako možemo da ih vidimo; ono što vidimo je samo projekcija, osvetljena s velike daljine, svetlost koja s mrtve zvezde sija na nas..."