Hiljadu čudesnih sunaca // Haled Hoseini

           Zdravo! Nije me bilo u jednom periodu zbog stresova oko škole ali i zbog velikog reading slump-a u koji sam zapala. Tako da sam shvatila da odmah moram da uradim nešto po tom pitanju i skoknula do kanala nekih booktubera. Tu sam pronašla mnogo motivacije, kao i uvek, ali i jednu ideju. Uradila sam jedan 24 hour readathon. Da, izazov u kom čitate 24 časa. Međutim, pošto bi za mene to bilo opterećenje da neprestano čitam, i sigurno ne bih uživala, dala sam sebi malo oduška, spavala 7 sati, odgledala dve epizode serije, ali uz sve to, uspela da pročitam dve knjige - Hiljadu čudesnih sunaca i Starac i more (o kom vam takođe ubrzo pišem).

             Knjigu Hiljadu čudesnih sunaca sam počela pre par dana, ali posle svega 20-ak stranica sam shvatila da to nije knjiga koja se može čitati sa prekidima, tako da sam odredila jedan ceo dan za čitanje nje. Verujte mi da je nisam ispustila. S obzirom na to da sam čitala i Lovac na zmajeve (OVDE), Hoseinijev način pisanja i teme o kojima piše su mi već bile poznate. Spremila sam se na dosta suza, nerviranja i traumatičnih scena. Većinski je tako i bilo - i dan posle razmišljam o ovoj knjizi i prožimaju me sva osećanja kao i u trenucima kada sam je čitala.

                Roman prati prvo dve ženske sudbine, koje se igrom slučaja i rata ukrštaju i do kraja su zajedno. Marijam je "arami", kopile, siromašne žene koja je ostala trudna sa bogatim gazdom kod koga je radila, a koji nije hteo da prihvati dete u svoju kuću zbog ugleda. Marijam odraasta sa svojom majkom u kolibi nedaleko od Herata, i raduje se svakom dolasku svog oca. Međutim, igrom slučaja, Marijamina majka umire, a pošto joj nema druge, otac joj zakazuje svadbu sa čovekom iz Kabula, mnogo starijim od nje same. Tada počinje prava tragedija Marijaminog života.
                Onda najednom radnja prelazi na detinjstvo male Lejle, devojčice iz Kabula i Marijamine nove komšinice, rođene čak desetak godina nakon što je Marijam došla u Kabul. Lejla dane provodi  sa ocem, sa Tarikom - najboljim drugom, u kog se kasnije i zaljubljuje i sa dve najbolje drugarice. Otac je uči da je obrazovanje najbitnije i vodi nju i Tarika n aizlete. Lejla ima dva starija brata koja su dosta ranije otišla u rat. Kabul u mešuvremenu potresaju mnogi ratovi, iskreno ni sama nisam mogla da popamtim sa kim sve, ali sećam se onog najvažnijeg, sa Talibanima, ali o tome malo kasnije. Sticajem okolnosti, Tarik se seli, bomba pada na Lejlinu kuću, ginu joj roditelji, a nju jedva živu pronalazi - Marijamin muž. Ali, Lejla u sebi krije jednu tajnu - jedan novi život, Tarikovo dete, za koje niko ne sme saznati. Tako da se ona venčava sa Marijaminim mužem. Njih dve se prvo mrze ali onda slede stravični događaji koji ih potresaju obe, tako da se Marijam i Lejla tada sprijatelje i počnu da pomažu jedna drugoj u svemu, a najviše u vremenima kada ih nasilni muž na dečije oči tuče i maltretira.
                 Ne želim baš toliko da vam spojlujem knjigu jer je ovo delo vredno toga da ga svi pročitaju. Kraj mi je koliko tužan toliko lep, samo ću vam to reći, i dokazuje poruku da ljudi ne umiru sve dok postoje u sećanjima živih. I da, topli savet, koliko god mislite da ste ravnodušni, ni ne trudite se da to budete na priču o sudbini ove dve žene.